<html><head><style type="text/css"><!-- DIV {margin:0px;} --></style></head><body><div style="font-family:times new roman, new york, times, serif;font-size:14pt"><DIV></DIV>
<DIV> </DIV>
<DIV style="FONT-SIZE: 14pt; FONT-FAMILY: times new roman, new york, times, serif">
<DIV style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: times new roman, new york, times, serif"><FONT face=Tahoma size=2>----- Forwarded Message ----<BR><B><SPAN style="FONT-WEIGHT: bold">From:</SPAN></B> manastir crna reka <crnareka@gmail.com><BR><B><SPAN style="FONT-WEIGHT: bold">To:</SPAN></B> ckcuboba@yahoo.ca<BR><B><SPAN style="FONT-WEIGHT: bold">Sent:</SPAN></B> Wed, May 26, 2010 10:57:09 AM<BR><B><SPAN style="FONT-WEIGHT: bold">Subject:</SPAN></B> Profesor Milan Micunovic<BR></FONT><BR>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center"><IMG src="http://www.banjska.org/lista1/temp/images/1/s5_dp_header_image2.jpg"></DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">
<P class=MsoNormal style="TEXT-INDENT: 32pt; TEXT-ALIGN: center" align=center><B><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 22pt"></SPAN></B></P><B>
<P class=MsoNormal style="TEXT-INDENT: 32pt; TEXT-ALIGN: center" align=center></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large"><BR></SPAN></SPAN></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large"><BR></SPAN></SPAN></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large">Бесомучна и бескрупулозна кампања која се води већ неколико месеци против епископа Артемија, његових сарадника и оданог монаштва епархије рашко-призренске од стране неколицине епископа Српске Цркве, у сарадњи са државним органима, не јењава. </SPAN></SPAN></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large">Претходни администратор нестао је са хуком. </SPAN></SPAN></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large">Народ га није хтео и није желео, није га признавао за свога пастира него напротив, то је било јасно и видљиво свима, и поред организованих ”представа” током његових обилажења епархије рашко-призренске, довожења народа, ”утеривања” вероучитеља и деце у кадар објектива, како би се касније показивала ”срдачност” сусрета са народом...</SPAN></SPAN></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large">Верни народ је саблажњен количином изречених неистина, клевета, мржње, злобе... У томе један од корифеја био је и јесте ”званични” сајт епархије рашко-призренске. </SPAN></SPAN></P>
<P class=Body style="TEXT-INDENT: 28.35pt; TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large">Отуда и толике реакције и протести, као знак неприхватања безакоња и немирења са лажи. </SPAN></SPAN></P><SPAN style="FONT-FAMILY: 'Times New Roman'">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=RU>
<P class=MsoNormal style="DISPLAY: inline; TEXT-INDENT: 32pt; TEXT-ALIGN: center" align=center><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large"></SPAN></SPAN><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: large">Професор Милан Мићуновић у чланку ”О псевдозилотима, парасинагогама и верном народу”, који доносимо у прилогу, још једном се позабавио ”случајем” Соње Спасојевић и Зорана Чворовића, приређивача књиге ”Истина о Владици Артемију” први део, који су се нашли на удару лавине непринципијелних и тенденциозних напада.</SPAN></SPAN></P></SPAN></DIV></SPAN>
<P></P>
<DIV>
<DIV id=ftn3></DIV></DIV></B>
<P></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-INDENT: 32pt; TEXT-ALIGN: center" align=center><B><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 22pt"><BR></SPAN></B></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-INDENT: 32pt; TEXT-ALIGN: center" align=center><B><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 22pt">О псевдозилотима</SPAN></B><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 22pt">, парасинагогама</SPAN></B><B><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 22pt"> и верном народу<A title="" rel=nofollow name=_ftnref1><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN class=MsoFootnoteReference><B><SPAN lang=RU style="FONT-FAMILY: Calibri"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: small">[1]</SPAN></SPAN></B></SPAN></SPAN></A></SPAN></B><B><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 18pt"></SPAN></B></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; TEXT-ALIGN: justify"><FONT class=Apple-style-span size=6><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"><BR></SPAN></SPAN></SPAN></FONT></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span size=6><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>До недавно нисам уопште схватао зашто је толико дрвље и камење било потребно бацати на два незаштићена млада човека као што су Соња Спасојевић и Зоран Чворовић који су само скупили чланке о прогону владике Артемија и насловили функционалне целине у оквиру једне књиге (литература-референца 1.). Пошто сам и ја аутор једног од тих чланака неупоредиво сам кривљи него њих двоје. Напад на њих је изгледао
као да опет деветнаест најјачих светских сила бомбардује незаштићену Србију. Пошто сам професор Универзитета у Крагујевцу пожелео сам одмах да напишем реакцију али је било толико добрих коментара да ми се чинило да немам шта ново рећи. Ипак, погледајмо та следећа два поступка:</SPAN></SPAN></FONT></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; TEXT-ALIGN: justify"></P>
<OL>
<LI style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN><SPAN style="FONT-WEIGHT: normal; FONT-SIZE: 7pt; LINE-HEIGHT: normal; FONT-STYLE: normal; FONT-VARIANT: normal"> </SPAN></SPAN></SPAN><SPAN dir=ltr><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">писма митрополита Амфилохија и администратора Атанасија властима нашег универзитета и</SPAN></SPAN></LI>
<LI style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px">покајничко посипање пепелом декана Правног факултета у Крагујевцу и нашег ректора.<SPAN> </SPAN></SPAN></LI></OL>
<P></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>Постављам следеће питање: у практично читавој штампи и на медијима је могао ко год је хтео да пљује по гг. Артемију - архијереју СПЦ који је одгајио, благословио и водио тихо и мирно више од петине монаштва наше свете православне цркве. Његова кривица је прво била финансијска, а затим канонска, прво се „нежно“ говорило о њему као добром и помало ограниченом човеку, а затим: „финансије су ту мање важне али канонске кривице су велике“. Пензионисан је
најблажом казненом мером. Нико у јавности не виде те његове кривице које беху написане на тридесет страна. Из немушто и чиновнички написаног саопштења Светог Сабора СПЦ (референца 2.) не види се његова ниједна конкретна кривица.<SPAN> </SPAN>Покушавајући да сам нађем те канонске његове кривице дођох само до хронологије (референца 3.). Ипак, данас<A title="" rel=nofollow name=_ftnref2><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-FAMILY: Calibri"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: small">[2]</SPAN></SPAN></SPAN></SPAN></A> на <FONT class=Apple-style-span color=#0000ff><A
href="http://www.banjska.org/lista1/users/link.php?LinkID=587&UserID=4566&Newsletter=612&List=3&LinkType=Send" target=_blank rel=nofollow><FONT class=Apple-style-span color=#0000ff>сајту</FONT></A> </FONT></SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">прочитах да је владика Артемије припремао раскол (расцеп у СПЦ). Додајем – ћутећи, говорећи да он неће да цепа хитон СПЦ и молећи друге да ћуте. Вероватни одговор да је његово ћутање толико гласно да се сада по сваку цену покушава спречити контакт монаштва (вероватно и верног народа) са њим. Крунски аргумент против владике Артемија је био и остао да су његови сарадници црњи од
гаврана. Том логиком би неко могао прогласити и Господа Исуса Христа кривим због издаје Јуде Искариотског. </SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>Господа професори са Правног факултета у Крагујевцу морали би да знају да је свако невин док му се не докаже кривица. Чак и у Синедриону, пред Његовим распињањем на крсту, Господа нашег Исуса Христа не осудише фарисеји, садукеји, есени и књижевници док не испитаху сведоке и саслушаше Га као окривљеног.<SPAN> </SPAN>Понтије Пилат је инсистирао да саслуша Његову одбрану – то је и код незнабожаца био уобичајени поступак заштите окривљеног чак и пред
најужаснијом казном на крсту. У случају драгог нам владике Артемија беше претећи речено: „не браните га да му горе не буде“. Хашком<SPAN> </SPAN>логиком се притисак појачавао – сви моћни су говорили: „крив је ако не докаже супротно“.<SPAN> </SPAN></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>Занимљив је заједнички закључак горе поменутих поштованих архипастира и уважених универзитетских званичника да се у књизи ИСТИНА О ВЛАДИКИ АРТЕМИЈУ ради о антицрквеној работи.<SPAN> </SPAN>Читајући пажљиво све чланке поменуте књиге (реф. 1.) не нађох ниједан уперен против СПЦ али многи беху препуни бриге о судбини брода спасења православних Срба. Дакле, пљување по до тада неосуђеном архијереју је корисно и чак потребно а бранити га је
антицрквено.<SPAN> </SPAN>Ово је веома бедна аргументација када се узме у обзир да адвокати морају да бране и вишеструке убице.<SPAN> </SPAN>Овај поступак показује да се водио и даље води прави рат у којем је све дозвољено само да се противник оцрни и омаловажи како би се лакше обавила егзекуција.</SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>Шта значе те бомбасте речи:<SPAN> </SPAN>ПАРАСИНАГОГА<SPAN> </SPAN>СА<SPAN> </SPAN>ПСЕВДОЗИЛОТИМА?<SPAN> </SPAN>Очигледно, користе се да укажу на страшне заблуде и лажна веровања таквих људи који се скупљају не у православним храмовима него на неким сумњивим местима не поштујући великодостојнике наше свете православне цркве. Да ли је ово тачно?<SPAN> </SPAN>Уместо објашњења погледајмо шта ти људи хоће и видећемо најкраће написан њихов програм<SPAN> </SPAN>(реф.
4.) потписан од стране више од скоро 15.000 људи и више од 100 монаха (једне десетине монаштва СПЦ).<SPAN> </SPAN>Дакле, није у питању само с презиром одбачени захтев да се прекине кампања против владике Артемија. Овде је дато само пар важних детаља из њиховог програма. </SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: center"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">ЗА </SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; MARGIN-LEFT: 0.5in; TEXT-ALIGN: justify"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN>1.<SPAN style="FONT-WEIGHT: normal; FONT-SIZE: 7pt; LINE-HEIGHT: normal; FONT-STYLE: normal; FONT-VARIANT: normal"> </SPAN></SPAN></SPAN><SPAN dir=ltr><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">хитно иступање из Светског савеза „цркава“ (они мисле као и Свети Јустин Ћелијски и Свети Владика Николај да постоји само једна црква и то православна, а неки наши владике мисле сасвим друкчије – референце 5. и 6.);</SPAN></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; MARGIN-LEFT: 0.5in; TEXT-ALIGN: justify"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN>2.<SPAN style="FONT-WEIGHT: normal; FONT-SIZE: 7pt; LINE-HEIGHT: normal; FONT-STYLE: normal; FONT-VARIANT: normal"> </SPAN></SPAN></SPAN><SPAN dir=ltr><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">стриктно поштовање богослужбеног поретка (као у последњих неколико векова) без икаквих примеса обновљенства </SPAN></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: center"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">ПРОТИВ</SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; MARGIN-LEFT: 0.5in; TEXT-ALIGN: justify"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN>1.<SPAN style="FONT-WEIGHT: normal; FONT-SIZE: 7pt; LINE-HEIGHT: normal; FONT-STYLE: normal; FONT-VARIANT: normal"> </SPAN></SPAN></SPAN><SPAN dir=ltr><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">позивања папе у Србију (Св. Јустин – постоје три највећа пада у историји од којих је један непогрешивост папе и његов примат; референца 7, страна 56 као и референца 8 – </SPAN></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 14pt">папистичко</SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 14pt">-</SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 14pt">протестантски</SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"> екуменизам са својом псевдоцрквом
и својим псевдохришћанством нема излаза из својих смрти и мука без свесрдног покајања пред Богочовеком Исусом Христом и Његовом Православном Црквом);</SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; MARGIN-LEFT: 0.5in; TEXT-ALIGN: justify"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN>2.<SPAN style="FONT-WEIGHT: normal; FONT-SIZE: 7pt; LINE-HEIGHT: normal; FONT-STYLE: normal; FONT-VARIANT: normal"> </SPAN></SPAN></SPAN><SPAN dir=ltr><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">екуменизма (Св. Јустин - референца 7, страна 56 – екуменизму је заједничко еванђелско име свејерес).</SPAN></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; TEXT-ALIGN: justify"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><BR></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>Усудио бих се да кажем кратко – псевдозилоти је ново име за богомољачки покрет који је благословио патријарх Димитрије још 1921. године, а водио Свети Владика Николај Охридско-Жички.<SPAN> </SPAN>Псевдозилоти не желе ништа мање ни више од Николајевих богомољаца.<SPAN> </SPAN>Парасинагога<SPAN> </SPAN>би било модерно име за њихове скупове када су богомољци са мало проје и црног лука (и сира – када није био пост) певали песме из ДУХОВНЕ ЛИРЕ и говорили
народне премудрости. Закључак Светог Владике Николаја на крају таквог скупа је обично био да он нема шта да дода говорећи<SPAN> </SPAN>да је много научио од народа. </SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>Какве везе </SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 14pt">има</SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"> ова кампања и казнени поступак против владике Артемија са псевдозилотима? Итекако има јер и Артемије и богомољци не поштују притворно Св. Јустина разарајући његово учење против екуменизма и клањајући се земаљској моћи римокатоличког првосвештеника. Одатле проистиче и велика приврженост њихова искреноме и непоколебљивом следбенику Авве Јустина. Ако би, не дај Боже,<SPAN>
</SPAN>преосвештени владика Артемије одступио од учења Авве Јустина не би за њега у срцима псевдозилота остало нимало садашње љубави и поштовања. </SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>На крају овог мог коментара поменуо бих и овогодишњу славу Светог Николаја Охридско-Жичког торжествено прослављену у Лелићима. Срећан сам што сам тамо био и присуствовао божанственој Литургији и надахнутој беседи владике Милутина (можда је за њега опасно када га неко из „парасинагоге“ хвали) осећајући спокојство, страхопоштовање и радост верног народа. Беше све лепо и благословено. После друге трпезе љубави сиђосмо до манастира Ћелије да се
поклонимо светом Јустину Новом Ћелијском Преподобном и затекосмо људе – вероватно псевдозилоте – како тихо и посвећено клечећи поред гроба певају подужу песму Светом Јустину. Карактеристичне две строфе (трећа и последња) беху:</SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><BR></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; TEXT-ALIGN: justify"></P>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px">Путем Светог Саве Богу си ходио </SPAN></DIV><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">краља Милутина храбро си следио.<SPAN> </SPAN></DIV><SPAN>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">О помози нама на животној стази </DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">да нас не преваре екуменске лажи.</DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center"><BR></DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">О моли се за нас Јустине Ћелијски </DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">да будемо и ми Христу вечно блиски. (2 х) рефрен</DIV></SPAN></SPAN>
<P></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: center"><FONT class=Apple-style-span size=6><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px">+++</SPAN></FONT></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; TEXT-ALIGN: justify"></P>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px">Литургију свету мењају нам Авво </SPAN></DIV><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">и читају наглас што се чита тајно. </DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">И уместо Тебе светог богослова </DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">поштују Јована, екуменског кова.</DIV></SPAN>
<P></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; TEXT-ALIGN: justify"></P>
<DIV style="TEXT-ALIGN: center"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px">О моли се за нас Јустине Ћелијски<SPAN> </SPAN></SPAN></DIV><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt">
<DIV style="TEXT-ALIGN: center">да будемо и ми Христу вечно блиски (2 х) рефрен</DIV></SPAN>
<P></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: right"><SPAN lang=SR-CYR><I>(Речени Јован је митрополит пергамски Зизијулас).</I> </SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"><BR></SPAN></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>С народом заиста није лако. Необјашњиво је да Срби, ипак, више воле Светога Саву, Светог Владику Николаја Охридско-Жичког и Авву Јустина Ћелијског од Јована Зизијуласа, велеученог и модерног митрополита пергамског и великог пријатеља Ватикана – тако прираслог срцима наших драгих екумениста. Нарочито није лако ономе ко у народне песме стигне. Јадни Вук Бранковић није нападао Србију и њену свету православну цркву већ само повуче своје тешке
коњанике назад желећи, вероватно, да сачува то мало војске па је, и то оправдано, синоним за издају.<SPAN> </SPAN></SPAN></P>
<P class=MsoNormal style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 14pt"><SPAN class=Apple-tab-span style="WHITE-SPACE: pre"></SPAN>На „озлоглашеном“ сајту званом ИХТУС<A title="" rel=nofollow name=_ftnref3><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-FAMILY: Calibri"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: small">[3]</SPAN></SPAN></SPAN></SPAN></A> (риба је била знак раних хришћана) рече госпођа Ана: СВРШИ СЕ... ГОСПОДЕ, ШТА САД? Ја бих, напротив, рекао: ТЕК САДА ПОЧИЊЕ.<SPAN> </SPAN></SPAN></P>
<DIV><BR clear=all>
<HR align=left width="33%" SIZE=1>
<DIV id=ftn1>
<P class=MsoFootnoteText style="TEXT-ALIGN: left"><A title="" rel=nofollow name=_ftn1><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU><SPAN><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri">[1]</SPAN></SPAN></SPAN></SPAN></SPAN></A><SPAN lang=RU> </SPAN><SPAN lang=SR-CYR>Овај мој прилог сам написао пре обраћања владике Артемија јавности у часопису ПЕЧАТ. Надам се да је донекле још увек актуелан </SPAN><SPAN lang=RU>(прим. аутора).<BR></SPAN><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><A title="" rel=nofollow name=_ftn2>[2]</A></SPAN></SPAN></SPAN></SPAN><SPAN lang=RU> 5. </SPAN><SPAN lang=RU>маја 2010 (прим. Уредништва)<BR></SPAN><A title="" rel=nofollow name=_ftn3><SPAN
class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU><SPAN><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri">[3]</SPAN></SPAN></SPAN></SPAN></SPAN></A><SPAN lang=RU> </SPAN><SPAN lang=RU>Ихтус на грчком значи ”риба” (прим. Уредништва)</SPAN></P>
<P class=MsoFootnoteText style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=RU><BR></SPAN></P>
<P class=MsoFootnoteText style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 19px; FONT-FAMILY: Calibri">ЛИТЕРАТУРА</SPAN></P>
<P class=MsoFootnoteText style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span face=Calibri color=#ff0000></FONT></P><FONT class=Apple-style-span face=Calibri color=#ff0000>
<P class=MsoNormal style="TEXT-JUSTIFY: inter-ideograph; MARGIN-LEFT: 0in; TEXT-ALIGN: justify"></P>
<OL>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Зоран Чворовић, Соња Спасојевић: ИСТИНА О СЛУЧАЈУ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА, Крагујевац 2010 </FONT></SPAN></B></SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000> (књига електронски доступна на сајту)</FONT></SPAN></DIV><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><A href="http://www.banjska.org/lista1/users/link.php?LinkID=586&UserID=4566&Newsletter=612&List=3&LinkType=Send" target=_blank rel=nofollow><FONT class=Apple-style-span color=#0000ff>http://www.4shared.com/get/271776079/ea72172c/o_artemiju.html;jsessionid= A2C4EE42CC68BC0745450EE9725F1106.dc211</FONT></A></DIV></SPAN></LI>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Цитат из САОПШТЕЊА САБОРА СПЦ</FONT></SPAN></B></SPAN></DIV><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Размотривши укупно стање и немиле појаве, као и канонску одговорност епископа Артемија за њих, а посебно за крајње деструктивно, канонски и морално неприхвативо деловање једног броја његових блиских сарадника, Сабор је њега, већином гласова, трајно разрешио дужности епархијског архијереја и ставио га на располагање Цркви у статусу умировљеног епископа, а за администратора упражњене Епархије рашко-призренске, до избора новог дијецезана, поставио - практично оставио - досадашњег
администратора, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија. Епископ Артемије је прихватио одлуку Сабора. То, међутим, не утиче на његове самозване ,,бранитеље" да је и они прихвате.</FONT></DIV></SPAN></LI>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Хронологија сукоба владике Артемија и „црквене владе”</FONT></SPAN></B></SPAN></DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Децембар 2004</U></FONT></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> Епархија рашко-призренска поднела тужбу Међународном суду правде у Стразбуру против четири земље чланице НАТО-</FONT></SPAN><SPAN lang=EN-GB style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>a</FONT></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000> због штете нанете православним светињама на Космету; Синод затражио од владике Артемија да тужбу „обустави”.</FONT></SPAN></DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Мај 2005</U></FONT></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> Потписивање Меморандума по којем би требало да се обнављају цркве и светиње уништене и оштећене у мартовском погрому 2004. године; владика Артемије се противио да се потписује споразум са привременим косовским институцијама.</FONT></SPAN></DIV><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Август 2008</U></FONT><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> Владика Артемије смењује свог викарног епископа Теодосија и протосинђела Саву, Синод тражи обустављање таквих одлука, али, пре тога, неспоразуми кулминирају сукобом у манастиру Високи Дечани током кога је лакше</FONT><A title="" rel=nofollow name=_ftnref1><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#0000ff>[1]</FONT></SPAN></SPAN></SPAN></A><FONT class=Apple-style-span color=#000000> повређен секретар епископа рашко-призренског отац Симеон.</FONT></DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Септембар 2008</U></FONT><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> Синод обавља пријем обновљених светиња на Космету; владика Артемије не жели да их прими као обновљене истичући да су радови недовршени. </FONT></DIV>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Јануар 2009</U></FONT><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> На званичном сајту Епархије рашко-призренске објављена два писма епископа бихаћко-петровачког Хризостома, иначе председника синодске комисије за пријем обновљених светиња, да владика Артемије противљењем да КПС обезбеђује српске светиње инсистира на ратној опцији и да се непримерено оглашава о питању обнове светиња. </FONT></DIV></SPAN>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Април 2009</U></FONT></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> владика Артемије упућује Синоду и свим архијерејима писмо у којем тражи да се Сабору представи извештај стручне комисије која је утврдила бројне неправилности у обнови. </FONT></SPAN></DIV><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Мај 2009</U></FONT><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> Сабор поништава одлуку епископа рашко-призренског да не да благослов Џозефу Бајдену за посету манастиру Високи Дечани. </FONT></DIV></SPAN>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>Maj</U></FONT></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U> 2010</U></FONT></SPAN><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><U>:</U> Захтев САД за укидање резолуције 1244 одмах по пензионисању владике Артемија.</FONT></SPAN></DIV></LI>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Текст из апела упућеног САБОРУ СПЦ потписаног од преко 14.000 православних хришћана Србије</FONT></SPAN></B></SPAN></DIV><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>ЗА - очување чистоте Православља и повратак Владике Артемија на трон епархије рашко-призренске</FONT></DIV></SPAN><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>ПРОТИВ - свих екумено-реформи, пропапизма и глобализма пројављених нам под државом и Светим Синодом</FONT></DIV></SPAN></LI>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Буран аплауз</FONT></SPAN></B></SPAN></DIV><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: medium"><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Радио Слободна Европа објавио је 26. септембра (</FONT></SPAN><SPAN style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>MM</FONT></SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>-2003) следећи извештај који се може видети и на веб-сајту овог медија: </FONT></SPAN><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Београд - "Један од највиших великодостојника Српске православне цркве - Владика бачки Иринеј (Буловић) најавио је у четвртак нове кораке у отопљавању
односа СПЦ и Римокатоличке цркве. Он је на свечаности у цркви Свете Марије на београдском Неимару, поводом 25. годишњице понтификације Папе Ивана Павла Другог подсјетио на своје сусрете са папом и рекао: ‘Молимо се Богу да се у будућности хришћанска црква поново обједини, а тада ће, по древном канонском поретку, епископ града Рима бити први епископ хришћанског свијета’. Након ових речи уследио је буран аплауз."</FONT></SPAN></SPAN></DIV></SPAN></LI>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Део говора </FONT></SPAN></B></SPAN><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>епископа бачког Иринеја (Буловића) на свечаној академији поводом 25-годишњице папе Јована Павла Другог у Катедрали Блажене Дјевице Марије на Неимару </FONT></SPAN></B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#0000ff><U>http://borbazaveru.info/content/view/1087/53/</U></FONT></SPAN></DIV><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Сваки пут, како пре десет година када смо први пут разговарали са Његовом Светошћу (ММ-папом), тако и прошлог фебруара када смо два пута, једанпут по званичном протоколу, а други пут за приватним обедом, мимо сваког протокола, на позив Његове Светости разговарали. Разговор је увек био срдачан и искрен, у атмосфери љубави и заинтересираности за нас, за наше проблеме и тешкоће, за наш крст, жеље да нам помогне колико је највише могуће. Ми смо били, морам то да нагласим, импресионирани током
тих разговора добром обавештеношћу и жељом Његове Светости (ММ-папе) да прати до упојединости живот и проблеме наше цркве и других православних цркава. Из питања која је постављао то се могло видети и осетити. Наравно, наши одговори су били аналогни и ми смо са узбуђењем у души, констатовали управо то, да у нама не види неке странце, неке мање вредне хришћане.</FONT></DIV></SPAN><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>То је показао </FONT><B><FONT class=Apple-style-span color=#000000>поклоновиши нам и епископски крст који даје римокатоличким бискупима и један од његових блиских сарадника нам је касније рекао, једноставно, братски, с љубављу: "Немојте мислити, да је то само куртоазија. Да је куртоазија, добили сте нешто друго, можда, на поклон књигу или нешто пригодно. Али, пошто сте добили крст и прстен то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима. Нас је тај чин још више
гануо.</FONT></B></DIV></SPAN></LI>
<LI style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Азбучник богочовечних мисли аве Јустина (Поповића), Невенка Пјевач, Београд, 2001 <SPAN class=Apple-style-span style="FONT-WEIGHT: normal">(</SPAN></FONT></SPAN></B></SPAN><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>са благословом митрополита Амфилохија</FONT><FONT class=Apple-style-span color=#000000>)</FONT></SPAN></LI>
<LI>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN dir=ltr><B><SPAN lang=SR-CYR style="FONT-SIZE: 12pt"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Јустин (Поповић), ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЕКУМЕНИЗАМ, Хиландарски путокази, књига број 17, друго издање, 1995 (прво издање 1974).</FONT></SPAN></B></SPAN></DIV><SPAN class=Apple-style-span style="FONT-SIZE: 16px">
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000>На странама 128-140 аутор детаљно описује шта о екуменизму и папизму мисли и говори равноапостолни Златоуст СПЦ – Николај Жички (речи аутора на 128. страни). Ово је посебно важно јер је недавно на сајту СПЦ </FONT><A href="http://www.banjska.org/lista1/users/link.php?LinkID=585&UserID=4566&Newsletter=612&List=3&LinkType=Send" target=_blank rel=nofollow><FONT class=Apple-style-span color=#0000ff>http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_oca_nasega_nikolaja_zickog_ohridskog</FONT></A><FONT class=Apple-style-span color=#000000> написано „да се интересовао за екуменизам“. Резултат тог интересовања са поразно
оштрим оценама је дат у овој референци.</FONT></DIV></SPAN><SPAN class=MsoFootnoteReference>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><FONT class=Apple-style-span color=#000000><BR></FONT></DIV><SPAN lang=RU>
<DIV style="TEXT-ALIGN: left"><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU><SPAN class=MsoFootnoteReference><SPAN lang=RU style="FONT-SIZE: 12pt; FONT-FAMILY: Calibri"><A title="" rel=nofollow name=_ftn1><FONT class=Apple-style-span color=#0000ff>[1]</FONT></A></SPAN></SPAN></SPAN></SPAN><SPAN lang=RU><FONT class=Apple-style-span color=#000000> </FONT></SPAN><SPAN lang=RU><FONT class=Apple-style-span color=#000000>Оцу Симеону су заправо нанете тешке телесне повреде (прим. Уредништва)</FONT></SPAN></DIV></SPAN></SPAN></LI></OL>
<P></P></FONT>
<P></P></DIV></DIV></DIV><IMG height=1 src="http://www.banjska.org/lista1/users/sendopen.php?MemberID=4566&SendID=899&Type=Send" width=1></DIV></DIV></div><br></body></html>