<html xmlns:v="urn:schemas-microsoft-com:vml" xmlns:o="urn:schemas-microsoft-com:office:office" xmlns:w="urn:schemas-microsoft-com:office:word" xmlns:m="http://schemas.microsoft.com/office/2004/12/omml" xmlns="http://www.w3.org/TR/REC-html40"><head><meta http-equiv=Content-Type content="text/html; charset=utf-8"><meta name=Generator content="Microsoft Word 14 (filtered medium)"><style><!--
/* Font Definitions */
@font-face
{font-family:Calibri;
panose-1:2 15 5 2 2 2 4 3 2 4;}
@font-face
{font-family:Tahoma;
panose-1:2 11 6 4 3 5 4 4 2 4;}
/* Style Definitions */
p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal
{margin:0cm;
margin-bottom:.0001pt;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";}
h2
{mso-style-priority:9;
mso-style-link:"Heading 2 Char";
mso-margin-top-alt:auto;
margin-right:0cm;
mso-margin-bottom-alt:auto;
margin-left:0cm;
font-size:18.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
a:link, span.MsoHyperlink
{mso-style-priority:99;
color:blue;
text-decoration:underline;}
a:visited, span.MsoHyperlinkFollowed
{mso-style-priority:99;
color:purple;
text-decoration:underline;}
p.MsoAcetate, li.MsoAcetate, div.MsoAcetate
{mso-style-priority:99;
mso-style-link:"Balloon Text Char";
margin:0cm;
margin-bottom:.0001pt;
font-size:8.0pt;
font-family:"Tahoma","sans-serif";}
span.EmailStyle17
{mso-style-type:personal-compose;
font-family:"Calibri","sans-serif";
color:windowtext;}
span.Heading2Char
{mso-style-name:"Heading 2 Char";
mso-style-priority:9;
mso-style-link:"Heading 2";
font-family:"Times New Roman","serif";
font-weight:bold;}
span.createdate
{mso-style-name:createdate;}
span.BalloonTextChar
{mso-style-name:"Balloon Text Char";
mso-style-priority:99;
mso-style-link:"Balloon Text";
font-family:"Tahoma","sans-serif";}
.MsoChpDefault
{mso-style-type:export-only;
font-family:"Calibri","sans-serif";}
@page WordSection1
{size:612.0pt 792.0pt;
margin:70.85pt 70.85pt 70.85pt 70.85pt;}
div.WordSection1
{page:WordSection1;}
/* List Definitions */
@list l0
{mso-list-id:1402948399;
mso-list-template-ids:-43207928;}
@list l0:level1
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:36.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level2
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:72.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level3
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:108.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level4
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:144.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level5
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:180.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level6
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:216.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level7
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:252.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level8
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:288.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
@list l0:level9
{mso-level-number-format:bullet;
mso-level-text:;
mso-level-tab-stop:324.0pt;
mso-level-number-position:left;
text-indent:-18.0pt;
mso-ansi-font-size:10.0pt;
font-family:Symbol;}
ol
{margin-bottom:0cm;}
ul
{margin-bottom:0cm;}
--></style><!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapedefaults v:ext="edit" spidmax="1026" />
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapelayout v:ext="edit">
<o:idmap v:ext="edit" data="1" />
</o:shapelayout></xml><![endif]--></head><body lang=EN-US link=blue vlink=purple><div class=WordSection1><h2>ALEKSANDAR MITIĆ: BOLJE JE BITI U JUŽNOM TOKU NEGO U NATO <o:p></o:p></h2><p class=MsoNormal><span class=createdate>sreda, 12 maj 2010 00:21 </span><o:p></o:p></p><p class=MsoNormal><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Napor Srbije da u poslednjih deset godina dođe do izgradnje pravne države, demokratije, solidarnog i pravednog društva, slobodnog tržišta, regionalne stabilnosti i mira u regionu dočekan je na nož i u segmentima samog srpskog društva, i u regionu, i na Zapadu </span></strong><br><br><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Dugo se bavite novinarstvom i političkom analitikom. Ove godine navršiće se deset godina od petooktobarskih promena. Srbiji, čini se, nedostaje jedna trezvena analiza kako prethodne petoktobarske decenije tako i prethodne decenije Srbije u vreme Miloševića. Šta se u stvari promenilo suštinski važno unutar naše države u tom periodu i da li se položaj naše države i naroda popravio u odnosu na okruženje i svet?</span></strong><b><br></b>- Dominira jedna površna, frizirana, srbofobična analiza prethodne dve decenije, i njene posledice imaju duboke i bolne posledice za srpski narod. Kao narod i kao država smo u defanzivi, u stalnoj reakciji i samim tim smo predvidljiva meta za odstrel svih onih koje žele da preko naše grbače ostvare neke svoje interese. Iako za većinu nas u Srbiji postoji diskontinuitet između 90-ih i 2000-ih, nastavljena je politika nasilja, kažnjavanja, ponižavanja i pokoravanja koje se sprovodi nad srpskim narodom u celini. Svega par nedelja nakon pobede Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem, u analizama pojedinih beogradskih “evroatlantskih” NVO ste mogli da pročitate da je Koštunica “još gori nacionalista” i da nema stvarnih promena u Srbiji pre nego što joj se otmu “tri nacionalna krila” – Crna Gora, Kosovo i Republika Srpska. Deo tog plana je ostvaren u saradnji određenih zapadnih krugova, njihovih piona u regionu i lobista, pa i naivnih izvršilaca u beogradskom analitičko-političko-medijskom miljeu.<br><br>Dakle, nesumnjivi napor Srbije da u poslednjih deset godina dođe do izgradnja pravne države, demokratije, solidarnog i pravednog društva, slobodnog tržišta, regionalne stabilnosti i mira u regionu očigledno je dočekan na nož kako u određenim segmentima samog srpskog društva, tako i u regionu, ali i na Zapadu. Umesto saradnje i poštovanja, dobili smo nove stalne pritiske.<br><br><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>U međuvremenu nije se menjalo samo stanje u Srbiji nego i u svetu. Kako Vi sagledavate te promene, kako iskoristiti promene međunarodnih okolnosti za realizaciju nacionalnih interesa, i da li će u budućnosti vreme biti naš saveznik ili saveznik naših protivnika?</span></strong><b><br></b>- Vremena se menjaju, ali je pitanje da li ih mi pratimo. U budućnosti će za Srbiju mnogo važnije biti da bude pod kišobranom energetske bezbednosti nego pod kišobranom klasične vojne bezbednosti. Stoga je za Srbiju mnogo bitnije da bude u Južnom toku nego u NATO. Problem je u tome što vodeća sila NATO kišobrana - SAD - ne žele da im vodeća sila kišobrana energetske bezbednosti - Rusija - ulazi u ono što smatraju svojim geopolitičkim „dvorištem“. Tu će nesumljivo doći do tenzija.<br><br>Druga tenzija će se voditi između naša proklamovana „četiri stuba“ spoljne politike. Ova retorički veoma primamljiva formula je dugoročno neodrživa i to iz čisto racionalnih razloga: ako težite integraciji u EU, jedan od uslova je „postepeno prilagođavanje“ Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU — što znači da će Srbija kao kandidat za članstvo u EU i kasnije eventualni član EU morati da se povinuje svim odlukama država članica, uključujući one koje su izuzetno negativno nastrojene prema svoja dva stuba - Moskvi i Pekingu.<br><br>Treba biti jasan : Kina je dobar ekonomski i politički partner u Savetu bezbednosti, ali smo mi na periferiji njenog interesovanja. SAD su solidan ekonomski partner, sa kojim održavamo niz dobrih programa iz pojedinih oblasti, ali su nam najoštriji političko-bezbednosni protivnik i generator gorućih problema na Kosovu i u Republici Srpskoj.<br><br>EU je najvažniji strateški ekonomski partner, ali je veći deo članica i zvaničnika u Briselu negativno raspoloženo prema srpskim stavovima o Kosovu, Republici Srpskoj i odnosu prema Rusiji. Moskva je, sa svoje strane, najpouzdaniji politički partner Srbije i, ukoliko se pokrenu energetski projekti, Rusija će postati i ključan, nezaobilazan ekonomski partner. Dakle, gradacija u stubovima svakako postoji.<br><br><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Proveli ste nekoliko godina u administrativnom centru EU u Briselu. Kako Vi ocenjujete odnos EU, odnosno najvećih njenih članica prema Srbiji. Kakva stretegija naše zemlje treba da bude u odnosu na EU, i tzv. „evroatlantske integracije“?</span></strong><b><br></b>- Sasvim je sigurno da Evropska unija želi Srbiju u svojim redovima. Problem je u kakvom „formatu“ želi Srbiju. Naime, Srbija sebe vidi sa Kosovom kao delom svoje teritorije. Međutim, 22 države članice su već priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti kosovskih Albanaca i one, barem kako tvrde, nemaju nameru da povlače to priznanje. Najviši činovnici u Savetu EU i u Evropskoj komisiji su svi odreda zagovornici nezavisnosti Kosova. Jednom prilikom mi je kiparski šef diplomatije Markos Kiprijanu, bivši komesar u kabinetu Žozea-Manuela Baroza, rekao da je za Kipar ogroman problem to što se Kosovo u Evropskoj komisiji „tretira“ kao „nezavisna država“. Dakle, EU ne može da prizna nezavisno Kosovo, ali ga EK tretira kao takvo. To znači da se u Briselu ova trenutna situacija vidi kao provizorijum koji bi trebalo da se prevaziđe kada bude slomljen otpor preostalih pet protivnika nezavisnosti. U međuvremenu, vrši se pritisak na Beograd da svojim potezima prizna „realnost“, „dobrosusedske odnose“, odnosno de fakto prizna nezavisnost Kosova. Ta politika uslovljavanja će se nastaviti, intenzivirati, i neće je spasiti Solanina kovanica „Kosovo i EU su dva odvojena procesa“. Upravo zato je bilo ključno podržati napore da se pre potpisivanja bilo kakvog ugovornog odnosa sa EU - poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju — prvo od EU zatraži odgovor na pitanje : kako EU vidi Srbiju, sa Kosovom ili bez njega ? Bojim se da se zabadanjem glave u pesak oko ovog suštinskog pitanja ušlo u proces koji će polako ali sigurno, ako ne već ovog leta, onda sigurno uoči odluke o statusu kandidata Srbije za EU, dovesti do dileme „EU ili Kosovo“.<br><br><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Vi ste jedan od potpisnika apela 200 srpskih intelektualaca o potrebi referenduma o ulasku Srbije u NATO, kao i koordinator nove serija potpisa. Kako ocenjujete rezultate te akcije i kakve su Vaše prognoze o budućim odnosima NATO i Srbije?</span></strong><b><br></b>- Priključenje NATO-u je dugotrajan proces koji dozvoljava „uvlačenje”, odnosno „puzajuće priključenje” zasnovano samo na odlukama Vlade, bez neophodnosti konsultacija i odobrenja Skupštine i građana.<br><br>S obzirom na sve intenzivnije pozive iz NATO, ali i pozitivne “odzive” pojedinih ministara i partija na vlasti, bilo je neophodno da se uputi jasna poruka i zvaničnom Briselu i zvaničnom Beogradu: “znamo šta radite, da želite da nas namagarčite i uvučete na mala vrata u NATO”.<br><br>Cilj apela je bio da se ceo proces saradnje s NATO učini transparentnim i da se otvori javna debata, te je sa te tačke gledišta, uspeh apela izvanredan.<br><br>Vojna neutralnost i “Partnerstvo za mir” su sasvim zadovoljavajući okviri za našu vojnu bezbednost. Međutim, pitanje je koliko će takav format odgovarati onima koji žele da članstvom, odnosno “jednim udarcem ubiju tri muve”: izvrše legitimizaciju NATO bombardovanja, utvrde legalizaciju nezavisnosti Kosova i naprave nepovratnu tačku razdora između Srbije i Rusije.<br><br><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Kao direktor projekta „Kosovo-kompromis“ i nekog ko se dugi niz godina bavi ovom problematikom kako ocenjujete trenutno stanje u južnoj pokrajini i zahteve Euleksa za integraciju severnog dela pod faktičku vlast Prištine. Pored analize stanja zanimaju nas i Vaši pogledi i predlozi kako rešiti ovo za Srbiju najvažnije pitanje?</span></strong><b><br></b>- Aktuelna vlast u Beogradu je napravila niz kardinalnih grešaka po pitanju Kosova: napuštanje politike snažnog institucionalnog prisustva Beograda na Kosovu, zeleno svetlo Euleksu u zamenu za nepostojećih “šest tačaka”, perfidna saradnja s Euleksom na demonizaciji srpskih lidera sa severa Kosova, mlak i dvosmislen stav po pitanju izlaska na izbore koje organizuje Priština, preterano oslanjanje na neobavezujuće mišljenje Međunarodnog suda pravde, beskičmena politika prema SAD “slažemo se da se ne slažemo oko Kosova”, i dugoročna nerealna politika “Kosovo i EU su dva odvojena pitanja”.<br><br>Ovakva politika je dovela do podele među Srbima na Kosovu, preuzimanja srpskih opština od strane Albanaca, plana Pitera Fejta i Prištine da pokore sever Kosova i pristanka na “konstruktivnu politiku dobrosusedstva”.<br><br>Bez stavljanja tačke na takvu politiku, srpski interesi na Kosovu će nastaviti da srljaju u propast.<br><br><br><em><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Aleksandar Mitić, bivši dopisnik agencije Frans Pres iz Srbije i agencije Tanjug iz Brisela, sada je direktor projekta Kosovo Compromise (www.kosovocompromise.com), i urednik sajta Fonda Slobodan Jovanović (www.slobodanjovanovic.org).</span></em><i><br></i><br><br><strong><span style='font-family:"Calibri","sans-serif"'>Geopolitika/Fond Slobodan Jovanović</span></strong><b><br></b><a href="http://www.slobodanjovanovic.org/2010/05/11/a-mitic-bolje-biti-u-juznom-toku-nego-u-nato/">http://www.slobodanjovanovic.org/2010/05/11/a-mitic-bolje-biti-u-juznom-toku-nego-u-nato/</a><o:p></o:p></p><p class=MsoNormal><o:p> </o:p></p></div></body></html>