<html xmlns:v="urn:schemas-microsoft-com:vml" xmlns:o="urn:schemas-microsoft-com:office:office" xmlns:w="urn:schemas-microsoft-com:office:word" xmlns:m="http://schemas.microsoft.com/office/2004/12/omml" xmlns="http://www.w3.org/TR/REC-html40"><head><meta http-equiv=Content-Type content="text/html; charset=utf-8"><meta name=Generator content="Microsoft Word 14 (filtered medium)"><!--[if !mso]><style>v\:* {behavior:url(#default#VML);}
o\:* {behavior:url(#default#VML);}
w\:* {behavior:url(#default#VML);}
.shape {behavior:url(#default#VML);}
</style><![endif]--><style><!--
/* Font Definitions */
@font-face
{font-family:"Cambria Math";
panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4;}
@font-face
{font-family:Cambria;
panose-1:2 4 5 3 5 4 6 3 2 4;}
@font-face
{font-family:Calibri;
panose-1:2 15 5 2 2 2 4 3 2 4;}
@font-face
{font-family:Tahoma;
panose-1:2 11 6 4 3 5 4 4 2 4;}
/* Style Definitions */
p.MsoNormal, li.MsoNormal, div.MsoNormal
{margin:0cm;
margin-bottom:.0001pt;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";}
a:link, span.MsoHyperlink
{mso-style-priority:99;
color:blue;
text-decoration:underline;}
a:visited, span.MsoHyperlinkFollowed
{mso-style-priority:99;
color:purple;
text-decoration:underline;}
p
{mso-style-priority:99;
mso-margin-top-alt:auto;
margin-right:0cm;
mso-margin-bottom-alt:auto;
margin-left:0cm;
font-size:12.0pt;
font-family:"Times New Roman","serif";}
p.MsoAcetate, li.MsoAcetate, div.MsoAcetate
{mso-style-priority:99;
mso-style-link:"Balloon Text Char";
margin:0cm;
margin-bottom:.0001pt;
font-size:8.0pt;
font-family:"Tahoma","sans-serif";}
span.EmailStyle17
{mso-style-type:personal-compose;
font-family:"Cambria","serif";
color:windowtext;}
span.small
{mso-style-name:small;}
span.BalloonTextChar
{mso-style-name:"Balloon Text Char";
mso-style-priority:99;
mso-style-link:"Balloon Text";
font-family:"Tahoma","sans-serif";}
.MsoChpDefault
{mso-style-type:export-only;
font-family:"Calibri","sans-serif";}
@page WordSection1
{size:612.0pt 792.0pt;
margin:70.85pt 70.85pt 70.85pt 70.85pt;}
div.WordSection1
{page:WordSection1;}
--></style><!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapedefaults v:ext="edit" spidmax="1026" />
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<o:shapelayout v:ext="edit">
<o:idmap v:ext="edit" data="1" />
</o:shapelayout></xml><![endif]--></head><body lang=EN-US link=blue vlink=purple><div class=WordSection1><table class=MsoNormalTable border=0 cellpadding=0><tr><td width="100%" style='width:100.0%;padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p class=MsoNormal><a href="http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=4427:samo-nas-je-bog-ostavio-u-ivotu&catid=14:news-display&Itemid=2">Samo nas je bog ostavio u životu</a> <span style='font-size:12.0pt'><o:p></o:p></span></p></td><td width="100%" style='width:100.0%;padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p class=MsoNormal align=right style='text-align:right'><a href="http://www.fokus.ba/nov/index.php?view=article&catid=14%3Anews-display&id=4427%3Asamo-nas-je-bog-ostavio-u-ivotu&format=pdf&option=com_content&Itemid=2" title=""PDF" "><span style='color:blue;text-decoration:none'><img border=0 width=16 height=16 id="Picture_x0020_5" src="cid:image001.png@01CACF70.8AF52990" alt=PDF></span></a><span style='font-size:12.0pt'><o:p></o:p></span></p></td><td width="100%" style='width:100.0%;padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p class=MsoNormal align=right style='text-align:right'><a href="http://www.fokus.ba/nov/index.php?view=article&catid=14%3Anews-display&id=4427%3Asamo-nas-je-bog-ostavio-u-ivotu&tmpl=component&print=1&layout=default&page=&option=com_content&Itemid=2" title=""Štampa" "><span style='color:blue;text-decoration:none'><img border=0 width=16 height=16 id="Picture_x0020_4" src="cid:image002.png@01CACF70.8AF52990" alt=Štampa></span></a><span style='font-size:12.0pt'><o:p></o:p></span></p></td><td width="100%" style='width:100.0%;padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p class=MsoNormal align=right style='text-align:right'><a href="http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=aHR0cDovL3d3dy5mb2t1cy5iYS9ub3YvaW5kZXgucGhwP29wdGlvbj1jb21fY29udGVudCZ2aWV3PWFydGljbGUmaWQ9NDQyNzpzYW1vLW5hcy1qZS1ib2ctb3N0YXZpby11LWl2b3R1JmNhdGlkPTE0Om5ld3MtZGlzcGxheSZJdGVtaWQ9Mg==" title=""El. pošta" "><span style='color:blue;text-decoration:none'><img border=0 width=16 height=16 id="Picture_x0020_3" src="cid:image003.png@01CACF70.8AF52990" alt="El. pošta"></span></a><span style='font-size:12.0pt'><o:p></o:p></span></p></td></tr></table><p class=MsoNormal><span style='display:none'><o:p> </o:p></span></p><table class=MsoNormalTable border=0 cellpadding=0><tr><td valign=top style='padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p class=MsoNormal><span class=small>Autor: Srdjan Šekara </span> <span style='font-size:12.0pt'><o:p></o:p></span></p></td></tr><tr><td valign=top style='padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p class=MsoNormal>nedjelja, 28 mart 2010 21:22 <span style='font-size:12.0pt'><o:p></o:p></span></p></td></tr><tr><td valign=top style='padding:.75pt .75pt .75pt .75pt'><p><o:p> </o:p></p><p>Iako čovjekovi problemi i muke nekada izgledaju preteški, kaže se da bog čovjeku uvijek daje onoliko koliko može da ponese. Ali, nama samima to bi bilo nemoguće da nema Njegove pomoći i da nema dobrih ljudi koji su hrišćanski vrednovali i vrednuju iskušenja kroz koja smo prošli i kroz koja prolazimo, moj sin Aleksandar, ja i cijela moja porodica. Oni nam pomažu da, kao što se molimo na svetoj liturgiji, "ostatak našeg života bude bez bola, nepostidan i miran", pa stoga Gospodu i njima dugujemo stalnu zahvalnost i molitveno sjećanje.<o:p></o:p></p><p>Ovim blagim riječima, po kojima ga se rado sjećaju i mnogi Paljani, protojerej-stavrofor Jeremija Starovlah u razgovoru za "Fokus" prisjeća se nemilog i, važno je to istaći, ničim izazvanog događaja od prije šest godina, 1. aprila 2004. godine, kada su vojnici međunarodnih snaga u BiH iz samo njima i njihovim nalogodavcima znanih razloga, koji se, opet, nikako i ničim ne mogu opravdati, upali u sveštenički stan u paljanskom Parohijskom domu i brutalno pretukli njega i njegovog starijeg sina, vjeroučitelja Aleksandra.<o:p></o:p></p><p>Njihove povrede su bile toliko teške i ozbiljne da su se ljekari Univerzitetsko-kliničkog centra u Tuzli, a potom i najveći stručnjaci s VMA, mjesecima borili da iziđu iz stanja životne ugroženosti.<o:p></o:p></p><p>Prota Jeremija je u telefonskoj izjavi našem listu iz Beograda, gdje sada časnu svešteničku službu obavlja u crkvi Svetog Đorđa na Bežaniji, kazao da se ovih dana gotovo neizbježno prisjeća onoga što ih je snašlo.<o:p></o:p></p><p>- Dani su časnog posta, baš i kao tog 1. aprila 2004. godine, i dok se pripremamo za Sveto Vaskrsenje Hristovo, prisjećamo se, vraćamo slike i, na neki način, iznova proživljavamo i događaj od prije, evo, skoro šest godina, kada su bez bilo kome znanog razloga vojnici NATO nasrnuli na život moje porodice - kaže nam prota Jeremija.<o:p></o:p></p><p>Ne želi mnogo da priča o samom događaju, te samo dodaje da su sve ove godine pod utiskom snage božje ljubavi prema čovjeku.<o:p></o:p></p><p>- Život je dar božiji, i to onaj najdragocjeniji, i blagodarni smo bogu što nas je, po Svom promislu, ostavio u životu - kaže otac Jeremija.<o:p></o:p></p><p>Miroslav Starovlah, sin prote Jeremije i Aleksandrov mlađi brat, kaže da porodica očekuje da će pred Sudom BiH konačan epilog dobiti i priča, odnosno postupak za naknadu štete, u kojem je država BiH tužena strana.<o:p></o:p></p><p>- Bili bismo srećniji da se postupak vodi protiv NATO, kao što je to sporazumom predviđeno, a ne protiv BiH - veli on i dodaje da do danas ta organizacija nije pokazala istinsku želju da počinioce ovog nedjela kazni, a porodici omogući pravičnu naknadu za teške tjelesne i duševne povrede.<o:p></o:p></p><p>- Zbog toga smatramo da je BiH odgovorna prema svojim građanima, pa tako i prema mojoj porodici, jer je potpisala sporazum po kojem neki strani vojnici mogu da povređuju, pa i da ubijaju nedužne ljude, a da za to ne snose ni krivičnu ni materijalnu, pa ni moralnu odgovornost - kaže Miroslav Starovlah. On ističe da su njegovi, otac i brat i dan-danas na rehabilitaciji, te da Aleksandar nije sposoban da se vrati svom poslu, mada boravak u Beogradu, poslije svih trauma, ipak ide u prilog njegovom oporavku.<o:p></o:p></p><p>- Važno je što su se, na neki način, i fizički i psihički izmjestili iz prijašnjeg okruženja i donekle oslobodili tog stalnog osjećaja svojevrsnog opterećenja - kaže Miroslav.<o:p></o:p></p><p>Na kraju veli da je najvažnije to što su zajedno i na okupu kao porodica, te da se međusobno ispomažu u svakom pogledu, trudeći se da što manje razmišljaju o svemu što ih je snašlo i što im je, ni krivima ni dužnima, zauvijek promijenilo život.<o:p></o:p></p><p><strong>Bol u duši do kraja života</strong><o:p></o:p></p><p>Protinica Vitorka Starovlah, koja se nalazila u kući u trenucima kada su strani vojnici brutalno i gotovo nasmrt pretukli njenog supruga i starijeg sina, i danas kaže da ne može zaboraviti taj događaj i izbrisati strašne slike.<o:p></o:p></p><p>- Taj bol se nosi u duši i nosiću ga dok sam živa, ali ne želim time da bilo koga opterećujem-kratko je izustila Vitorka, čiji je glas jasno otkrivao potresenost i samim podsjećanjem na 1. aprila 2004. godine i sve što je tog dana zadesilo uglednu svešteničku porodicu Starovlah.<o:p></o:p></p></td></tr></table><p class=MsoNormal><span style='font-family:"Cambria","serif"'>http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=4427:samo-nas-je-bog-ostavio-u-ivotu&catid=14:news-display&Itemid=2<o:p></o:p></span></p></div></body></html>